Blog

Šta je klinička elektromioneurografija?

Klinička elektromioneurografija (EMNG) je visoko specijalizovan metod ispitivanja funkcionalnog stanja perifernog nervnog sistema. Ovim metodom dobijamo vrlo važne informacije o funkcionalnosti perifernog nervnog sistema od nivoa perifernog neurona (motornih neurona u prednjim rogovima kičmene moždine i senzitivnih neurona u dorsalim ganglionima), preko nervnih korenova, nervnih spletova i perifernih nerava, sve do neuromišićne spojnice i samih mišiča.

Najvažnije fiziološko svojstvo perifernih nerava i mišića je njihova ekscitabilnost, odnosno razdražljiovost. Time se nervi i mišići razlikuju od drugih tkiva. U osnovi ekscitabilnosti je sposobnost ćelijskih membrana da generišu membranski potencijal, odnosno razliku potencijala izmedju unutarćelijskog i vanćelijskog prostora koju održavaju u stanju mirovanja. Na ovo ćelije troše ogromnu energiju. Kada dođe do depolarizacije na jednom mestu membrane, nastaje takozvani akcioni potencijal koji se dalje širi duž nerva ili mišića i koji može da se registruje na osciloskopu naših uređaja. U fiziološkim uslovima, impulsi iz centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina) razdražuju motorne neurone u kičmenoj moždini. Zatim se akcioni potencijali šire perifernim nervnim sistemom do neuromišićne spojnice i duž membrane mišićnih ćelija, stvarajući promene u propustljivosti membrana mišićnih ćelija za jone kalcijuma, što za posledicu ima ulaazak kalcijuma u mišićne ćelije i pokretanje mišićne kontrakcije. Stvaranje akcionog potencijala na senzitivnim nervnim završecima u receptorima za različite draži u tkivima celog tela i njihova propagacija duž senzitivnih vlakana perifernih nerava do kičmene moždine i dalje do viših centara u mozgu obezbeđuje stvaranje odgovarajućih osećaja (dodir, pritisk, bol, toplota, hladnoća, položaj delova tela u prostoru i dr.).

U toku EMNG pregleda primenjuju se spoljašnji električni impulsi koji dovode do depolarizacije neuronalne membrane, a dobijeni odgovori se registruju površinskim elektrodama nad odgovarajućim nervima ili mišićima. Na ovaj način dobijamo evocirane (izazvane) nervne ili mišićne potencijale. U drugom delu EMNG pregleda registrujemo električnu aktivnost mišića u mirovanju i prilikom aktivacije. Zbog toga svaki EMNG pregled ima dva dela: elektroneurografiju i elektromiografiju. Pored klasičnog EMNG pregleda, sve češće se rutinski obavljaju i druga ispitivanja kao što su testovni neuromišićne transmisije, refleksološki testovi, kvantitativna elektromiografija i merenje neuromišićnog jitter-a.

Koje su indikacije za EMNG pregled?

EMNG pregled je indikovan kod sumnje na bolesti motornih neurona, na oštećenje nervnih korenova, spletova ili perifernih nerava, na postojanje poremećaja neuromišične transmisije i na mišićna oboljenja.

Dijagnoza bolesti motornih neurona medju kojima je najpoznatija amiotrofična lateralna skleroza je prvenstveno klinička, ali je EMNG pregled neophodan za potvrdu oboljenja kao i za procenu stepena i rasprostranjenosti postojećih oštećenja.

Najčešča oštećenja nervnih korenova su ona koja nastaju kao posledica pritiska na korenove usled patologije kičmenog stuba (degenerativne promene, diskus hernije, tumori pršljenova i kičmene moždine). EMNG pregled je nezaobilizan i u dijagnostici zapaljenja nervnih korenova i perifernih nerava (radikulitis, poliradikuloneuritis).

Oštećenja nervnih spletova (zapaljenja, povrede, kompresije) takodje zahtevaju neurofiziološku procenu. EMNG pregled često može precizno da lokalizuje oštećenje na odeđeni deo nervnog spleta.

Bolesti perifernih nerava (neuropatije, polineuropatije) obuhvataju veliku grupu metabolički uslovljenih poremećaja (dijabetična polineuropatija), toksičnih polineuropatija (toksini, alkohol i neki lekovi), neuropatija zbog deficita vitamina usled nedostatka u ishrani ili poremećaja resorpcije, zapaljenskih neuropatija, neuropatija u sklopu sistemskih bolesti (sistemski lupus, reumatoidni artritis) kao i genetski uslovljenih neuropatija. EMNG pregled je neophodan u evaluaciji neuropatija i daje podatke o stepenu, rasprostranjenosti i aktuelnosti oštećenja, tipu dominantno zahvaćenih nervnih vlakana i o tome koje strukture nerava trpe najveća oštećenja. Klinički neurofiziolog, na taj način, može da ukaže na najverovatniji uzrok polineuropatije i da značajno doprinese adekvatnom usmeravanju dalje kliničke evaluacije. EMNG pregled takodje je indikovan kod sumnje na fokalna oštećenja perifernih nerava usled pritiska na nerv (kompresivne neuropatije) ili kod povreda perifernih nerava gde lekarima daje dragocene podatke o stepenu i vrsti oštećenja. Često su rezultati EMNG pregleda u ovim slučajevima presudni za dalje lečenje i prognozu oporavka.

Oštećenja neuromisićne spojnice medju kojima je najčešća mijastenija gravis, zahtevaju klasičan test neuromišićne transmisije, a u nekim slučajevima i mnogo osetljiviji test - merenje neuromišićnog jitter-a.

Na kraju, primarna oboljenja mišića (miopatije u sklopu sistemskih i endokrinoloških poremećaja, zapaljenske miopatije i nasledne miopatije – mišićne distrofije) takodje se dijagnostikuju EMNG pregledom.

Ko upućuje bolesnika na EMNG pregled?

EMNG pregled je uvek ekstenzija, odnosno nastavak kliničkog pregleda. Ni jedan dijagnostički test, ma koliko bio sofisticiran i precizan, neće pomoći pacijentu ako se rezultati ne tumače u kontekstu kliničke slike. Zato su klinički neurofiziolozi često u direktnom kontaktu sa lekarima koji upućuje pacijenta, ali i sa neuroradiolozima koji rade relevantne CT i NMR preglede. Neuroradiolozi omogućavaju vizuelizaciju neuralih struktura i okolnog tkiva, tj. otkrivaju strukturna oštećenja. Neurofiziolozi detektuju funkcionalna oštećenja istih struktura. Prema tome, neuroradiološki i neurofiziološki pregledi su komplementarni. Zbog toga je mogućnost direktne komunikacije između neurologa, neurofiziologa i neuroradiologa pre, u toku ili posle dijagnostičkih procedura od esencijalnog značaja. Razumljivo je da je ovakva situacija moguća samo u onim ustanovama koje imaju potreban kadar i opremu da to obezbede.

Važno je reći da EMNG pregled nije stanardizovan, što znači da klinički neurofiziolog planira strategiju EMNG pregleda na osnovu simptoma bolesti, fizikalnog nalaza kliničara koji upućuje bolesnika i rezultata urađenih dopunskih ispitivanja. On odredjuje koje nerve i mišiće treba da ispita i na koji način to da uradi. Klinički neurofiziolog treba da uradi ono što mu je potrebno da pruži odgovor na sva pitanja koja kliničar postavi. Pri tome treba da se ograniči na ono što je neophodno za dijagnozu, ali i da ne propusti ni jedan bitan element pregleda. Planiranje strategije pregleda omogućava da se izbegnu ekscesivne i nepotrebne stimulacije nerava kao i ubodi mišića iglenom elekrodom koji mogu biti neprijatni. Zbog toga klinički neuofiziolog treba dobro da vlada kliničkom neurologijom i da poseduje znanja i iz drugih oblasti medicine. Jasno je da pregled moze da traje relativno kratko (15 do 20 minuta) ali i znatno duže (do 90 minuta).

EMNG pregled najčešće traže neurolozi, zatim neurohirurzi, fizijatri, ortopedi i internisti. Pacijenti koji dolaze na pregled treba da znaju da je potrebno da na EMNG pregle ponesu svu relevantnu medicinsku dokumentaciju i snimke.

Ne postoji hitna medicinska indikacija za EMNG pregled. Šta više, kod oštećenja perifernih nerava i nervnih korenova potrebno je da prođe određeno vreme od nastanka oštećenja do EMNG pregleda da bi se elektrofiziološki poremećaj razvio tako da može da se detektuje. U mnogim situacijama prvi elektrofiziološki znaci su jasni tek krajem druge nedelje od nastanka oštećenja. Prerano urađen EMNG može za posledicu da ima lažno negativan ili nejasan nalaz i zbog toga mora da se ponovi posle izvesnog vremena. Jasno je da ovo predstavlja nepotrebno maltretiranje pacijenta i nepotrebno trošenje vremena i sredstava. Iskusan elektromiografer će uvek odložiti prerano upućenog pacijenta i zakazati pregled u odgovarajućem terminu.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće kako bi Vam ponudio bolje iskustvo u pretraživanju.
Saznajte više o tome kako koristimo kolačiće i kako možete da promenite podešavanja.